Томислав Седмак (рођен 8. октобра 1931. године) истакнути је српски психијатар и психотерапеут са преко 65 година искуства у области психијатрије. Након завршене гимназије 1951. године, дипломирао је на Медицинском факултету 1958. године. Стажирао је две године, а своју каријеру започео је 1960. у Психијатријској болници у Ковину, где је достигао позицију помоћника директора и био активан у организацији едукације.
Године 1968. прелази у Институт за ментално здравље (ИМЗ) у Палмотићевој улици, где је био начелник одељења за акутне психозе и оснивач више одељења. Докторирао је 1988. године на тему алкохолизма у Србији и постао редовни професор на Факултету политичких наука, где је предавао социјалну психијатрију. Био је професор по позиву и у Бањалуци.
Пензионисан је 1996. године, али је наставио да ради до 2001. у ИМЗ-у, а потом се посветио приватној психотерапијској пракси, коју успешно води већ више од 25 година. Један је од оснивача манифестације „Људи говоре“, која је започела 2000. године у сарадњи са Бранком Ћорићем и Владетом Јеротићем, а која се одржава сваке године.
Са више хиљада пацијената и бројним предавањима, укључујући серије на Коларцу и гостовања у јавним емисијама као што је „Агапе“, оставио је неизбрисив траг у српској психијатрији. Аутор је бројних радова и чланака, познат по својим иновативним приступима психотерапији и проучавању креативности, асоцијативности и „уметности тренутка“.
